Bezbednost i zdravlje na radu od kuće: uloge i priprema

Rad od kuće i rad na daljinu nisu isti zakonski pojam

U Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu rad od kuće podrazumeva korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija u mestu prebivališta ili boravišta, odnosno u drugom stambenom prostoru koji nije pod neposrednom kontrolom poslodavca. Rad na daljinu takođe se obavlja uz te tehnologije i van neposredne kontrole poslodavca, ali u prostoru koji nije prostor poslodavca.

Za početnu proveru zato navedite kako je rad zaista organizovan. Stalan rad u stanu, povremeni rad s druge lokacije i kombinovanje kancelarije i rada van nje mogu zahtevati različita praktična pitanja. Sam naziv „hibridno” ne opisuje opremu, radnje niti sve uslove koje zaposleni ima.

Izvori: [1]

Šta uređuje poslodavac, a kako učestvuje zaposleni?

Prema članu 44 poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje pri radu od kuće i radu na daljinu u saradnji sa zaposlenim. On utvrđuje uslove za bezbedan rad, sredstva za rad koja izdaje, definiše radni proces u vezi sa poslovima za koje je zaposleni angažovan i propisuje preventivne mere za bezbedan i zdrav rad.

Praktična posledica je da razgovor treba da obuhvati više od pitanja da li zaposleni ima računar. Korisno je opisati zadatke, mesto korišćenja opreme, trajanje i način rada, kao i ono što otežava primenu dogovorenih mera. To su podaci za razmatranje konkretne situacije, a ne unapred propisani obrazac ili univerzalno rešenje za svaki stan.

Izvori: [1]

Da li je poseban akt o proceni rizika obavezan za rad od kuće?

Član 45 kaže da poslodavac može da donese akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu u pisanoj formi, uz učešće zaposlenog. Važno je sačuvati tu formulaciju: ova odredba ne kaže da za svaki takav aranžman mora postojati poseban akt. Istovremeno, obaveze poslodavca iz člana 44 ostaju relevantne.

Kada se ovaj akt donosi, zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o uslovima potrebnim za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom, kao i da ga blagovremeno obavesti o svakoj naknadnoj promeni uslova. Ne treba zaključiti ni da je izbor rada od kuće sam po sebi dokaz bezbednih uslova, niti da jedan dokument zamenjuje saradnju i primenu mera.

Izvori: [1]

Kako pripremiti koristan opis radnog mesta kod kuće?

Kao pripremu za razgovor sa poslodavcem ili stručnim licem, zaposleni može napraviti kratak opis uobičajenog radnog dana. Cilj je da se razume stvarni rad, a ne da se iz jedne fotografije proglasi prostor bezbednim. Sledeća pitanja su preporuka za razgovor i ne predstavljaju tehničke kriterijume ili samostalnu procenu rizika.

Posebno je korisno odvojiti opremu koju je izdao poslodavac od ostale opreme koju osoba koristi. Ako nešto nije poznato ili dostupno, to treba navesti kao otvoreno pitanje. Nema potrebe slati više privatnih podataka o domaćinstvu nego što je neophodno za razjašnjenje uslova rada.

• Koje zadatke obavljate i na kom mestu ih najčešće radite?
• Koju opremu koristite i da li su dostupna odgovarajuća uputstva?
• Kako je organizovan radni prostor i postoje li smetnje u pristupu opremi ili radnoj površini?
• Koje promene planirate: preseljenje, drugu opremu, nove zadatke ili drugačiji raspored rada?

Povežite dogovor sa obukom i kasnijim promenama

Zakon zahteva obuku za bezbedan i zdrav rad u propisanim situacijama, između ostalog pri zasnivanju radnog odnosa, premeštaju, uvođenju nove tehnologije ili promene radnog procesa. Obuka se prilagođava radnom mestu i poslovima, uz teorijski i praktični deo. Rad od kuće zato ne treba odvojiti od pitanja šta osoba radi i koje mere treba da razume.

Ako se promeni mesto rada, oprema ili vrsta zadataka, dobar sledeći korak je da se promena prijavi i razmotri s poslodavcem. Sačuvajte jasan dogovor o tome kome se zaposleni obraća za problem sa opremom, nejasno uputstvo ili izmenjene uslove. Ovi praktični koraci pomažu primeni mera, ali ne predstavljaju obećanje da je daljinski pregled dovoljan za svaku stručnu potrebu.

Bezbednost i zdravlje na radu: obuhvat i kontakt

Izvori: [1]