IDR, IDP, PGD i PZI: vrste projektne dokumentacije

Kratko poređenje: šta znače skraćenice?

Skraćenicu projekta čitajte zajedno sa njegovom namenom. Idejno rešenje je IDR, idejni projekat IDP, projekat za građevinsku dozvolu PGD, a projekat za izvođenje PZI. Njima se pridružuje projekat izvedenog objekta, PIO. Pravilnik o tehničkoj dokumentaciji u čl. 15–19 određuje šta se svakim od tih dokumenata razrađuje i za šta se izrađuje.

Zbog sličnih naziva lako je pomešati idejno rešenje i idejni projekat, ili pomisliti da je projekat za građevinsku dozvolu već dovoljno detaljan za sve radove. Najkorisnije pitanje zato glasi: za koji postupak i koju odluku je ovaj dokument pripremljen? Odgovor određuje šta u njemu treba tražiti i kako ga povezati sa sledećim korakom.

• IDR — koncept objekta i podaci bitni za lokacijske uslove.
• IDP — razrada karakteristika objekta za namene i postupke određene propisima.
• PGD — definisanje rešenja za pribavljanje građevinske dozvole.
• PZI — detaljna razrada za izvođenje radova i kontrolu kvaliteta.
• PIO — prikaz izvedenog objekta za upotrebnu dozvolu, korišćenje i održavanje.

Izvori: [1]

IDR: idejno rešenje za lokacijske uslove

Idejno rešenje prikazuje planiranu koncepciju objekta. Prema članu 15 pravilnika, za pribavljanje lokacijskih uslova sadrži podatke potrebne da se odrede ti uslovi. To obuhvata bitne elemente, poput položaja, namene i kapaciteta, u meri odgovarajućoj tom postupku. IDR se izrađuje i za potrebe urbanističkog projekta.

Pravilnik razlikuje podatke neophodne za lokacijske uslove od ostalih detalja prikazanih u idejnom rešenju. Nije svaka nacrtana pojedinost automatski nepromenljiva u daljoj razradi. Ipak, iz toga ne sledi da se kasnije može proizvoljno menjati ono što određuju lokacijski uslovi. Za konkretnu promenu projektant treba da proveri njen odnos prema uslovima i daljoj dokumentaciji.

Kao praktičnu proveru, uz dokument zabeležite njegovu oznaku, datum i postupak za koji je izrađen. Ako dobijete samo nekoliko crteža bez naslovne strane i objašnjenja, tražite da se identifikuje celina kojoj pripadaju. Tako izbegavate da nepotpun prikaz koncepta upotrebite kao da je dokumentacija za izvođenje.

Izvori: [1]

IDP: idejni projekat nije drugi naziv za IDR

Član 16 idejni projekat opisuje kao skup međusobno usaglašenih projekata kojima se određuju namena, položaj, oblik, kapacitet i tehničko-tehnološke i funkcionalne karakteristike objekta, kao i ispunjenje osnovnih zahteva. On dalje razrađuje planiranu koncepciju u skladu sa odgovarajućim uslovima.

IDP ima određene propisane namene: izrađuje se, između ostalog, za studiju opravdanosti u odgovarajućem režimu i za pribavljanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz člana 145 Zakona. Zato nije dobro svaki projekat predstavljati kao obavezan niz IDR–IDP–PGD–PZI. Za deo radova relevantan je postupak po članu 145, dok se za druge pribavlja građevinska dozvola.

Ako pripremate rekonstrukciju, adaptaciju ili drugi zahvat na postojećem objektu, nemojte postupak birati samo prema svakodnevnom nazivu radova. Opišite šta se stvarno menja. Razjašnjenje predmeta radova prethodi odluci o odgovarajućoj dokumentaciji; naslov dokumenta treba da odgovara tom konkretnom predmetu.

Izvori: [1], [2]

PGD: projekat za građevinsku dozvolu

PGD se, prema članu 17 pravilnika, izrađuje za pribavljanje građevinske dozvole. Njegovi međusobno usaglašeni delovi definišu položaj, kapacitet i funkcionalnost objekta, konstrukciju, materijale, instalacije i opremu u obimu potrebnom za tu svrhu. Razrađuje se i ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Za investitora je važna razlika između sadržine projekta i njegove provere. Tehnička kontrola dokumentacije ima svoj propisani predmet i izuzetke; nije isto što i stručni nadzor radova niti tehnički pregled izvedenog objekta. Pozitivan izveštaj o projektu ne potvrđuje sam po sebi da su svi kasniji radovi pravilno izvedeni.

Pre slanja PGD-a na odgovarajuću proveru korisno je imati pregled njegovih delova i verzija. Ako se jedan deo menjao, označite koju verziju šaljete i koje su promene usaglašene sa ostalim projektima. To je praktičan način da se izbegne poređenje dokumenata koji više ne pripadaju istoj projektnoj celini.

Tehnička kontrola, nadzor i pregled: različite uloge

Izvori: [1], [2]

PZI: detaljna razrada za izvođenje radova

PZI je dokumentacija za izvođenje građevinskih, zanatskih, instalaterskih i drugih radova. Član 18 pravilnika vezuje ga za razradu tehničko-tehnoloških i organizacionih rešenja, način kontrole i osiguranja kvaliteta, kao i uslove održavanja. U njemu se detaljnije razrađuju rešenja iz PGD-a, odnosno odgovarajućeg IDP-a za radove po članu 145.

Za objekte za koje je pribavljena građevinska dozvola, pravilnik predviđa obaveznu izradu PZI-a uz izuzetak objekata kategorije A. Posebna pravila uređuju i određene radove po članu 145. To znači da ni tvrdnja „PZI nikad nije potreban za te radove” ni tvrdnja „uvek je potreban za svaku malu intervenciju” nisu dobar opšti odgovor.

PZI se može izrađivati i po fazama u skladu sa propisanim uslovima. Kada je tako organizovan projekat, investitoru je korisno da jasno zna za koju celinu dokumentacija postoji i koji radovi njome jesu obuhvaćeni. Ne treba iz prisustva jednog detaljnog projekta zaključiti da su sve druge struke ili sve faze već rešene.

Izvori: [1]

PIO: dokumentovanje izvedenog stanja

Projekat izvedenog objekta ima drugačiju polaznu tačku: odnosi se na izvedeni objekat. Član 19 navodi njegovu namenu za pribavljanje upotrebne dozvole, korišćenje i održavanje. Njime se povezuje dokumentacija sa onim što je stvarno izvedeno, umesto da se planirano i izvedeno stanje podrazumevaju kao identični.

Korisno je voditi uredan trag odobrenih izmena i razjašnjenja tokom građenja. To je preporuka za organizaciju dokumentacije, a ne pravilo da svaka izmena ima isti pravni postupak. Da li konkretna promena zahteva izmenu dozvole ili druge dokumentacije proverava se prema njenoj prirodi i važećim uslovima.

Dokumentacija izvedenog stanja korisna je i nakon završetka postupka: osobi koja kasnije održava ili menja objekat potreban je pouzdan opis postojećeg stanja. Ako dokument ne odgovara izvedenim instalacijama ili konstrukciji, takvo neslaganje treba razjasniti kroz odgovarajući stručni postupak.

Izvori: [1]

Kako da utvrdite šta je potrebno za vaš zahvat?

Počnite od lokacije, namene, vrste radova i poznate kategorije ili klase objekta. Zatim izdvojte postojeće akte: lokacijske uslove, dozvolu ili rešenje i dokumentaciju na koju se pozivaju. Projektantu prenesite stvarni plan radova, naročito ako se radi o postojećem objektu, dogradnji ili promeni načina korišćenja.

Ilustrativan primer: investitor ima idejno rešenje novog objekta i pita da li izvođač može odmah da počne radove na osnovu tog materijala. Oznaka IDR govori o nameni dokumenta, ali ne rešava dozvole, detalje za izvođenje ili sve druge uslove. Drugi investitor već ima rešenje za određene radove i traži proveru da li je potrebna dodatna razrada. Ta dva upita zahtevaju različito razjašnjenje; primeri nisu opis IBS projekata.

Pre dogovora o usluzi tražite jasno imenovanje dokumentacije, predmeta i granice zadatka. Pitajte koji projekti struka ulaze u ponudu i koji podaci nedostaju. Na taj način poređenje ponuda postaje smislenije od poređenja samo ukupnog broja stranica ili naziva „kompletan projekat”.

• Tačan opis radova i lokacija.
• Naziv i datum postojećih akata i projekta.
• Poznata kategorija ili klasa objekta.
• Oznaka verzije i delovi dokumentacije.
• Konkretno pitanje: dozvola, razrada, kontrola ili izvedeno stanje.